Upoznati jedno dete sa autizmom znači upoznati samo jedno dete sa autizmom — to je fraza koju često koristimo kada pokušavamo objasniti unikatnost autističnog spektra. Svako dete sa ovom dijagnozom je jedinstveno i zbog toga je ključno prilagoditi terapijske metode potrebama konkretnog deteta, uključujući logopedske.
Jedan od izazova na koje nailaze roditelji dece sa autizmom odnosi se na govor. Međutim, poremećaji govora i komunikacije se, kao i autizam, kod svake osobe javljaju na poseban način. Neka deca imaju teškoća u izražavanju svojih potreba, neka ne govore uopšte, dok neka uspešno savladaju jezik, ali imaju poteškoće u uključivanju u razgovore.
Značaj utvrđivanja sposobnosti za spontanu i funkcionalnu komunikaciju Komunikacija je ljudima nezamenljiva za učenje, socijalizaciju i intelektualni napredak. Ovaj proces razmene informacija postavlja se kao osnova za dalje usvajanje jezika i govora. Zbog toga je prvi i najvažniji korak u pripremi logopedske terapije za dete sa autizmom utvrditi može li ono komunicirati na funkcionalan i spontan način. To podrazumeva da dete treba biti sposobno da samostalno izrazi svoje osnovne potrebe i želje.
Komunikacija ne mora nužno biti verbalna, već se može manifestovati kroz različite gestove, facijalne ekspresije, imitaciju, usmeravanje pažnje i očni kontakt. Sve su to veštine koje pripremaju dete za upotrebu jezika i govora.
Iako univerzalni pristup logopedskom tretmanu koji će garantovano doneti rezultate za svako dete sa poremećajem iz autističnog spektra ne postoji, s obzirom na to da se simptomi kod svake osobe manifestuju različito, ipak postoji određeni okvir koji može biti koristan.
Promovisanje spontane komunikacije Kada dete sa autizmom ima poteškoće sa spontanom upotrebom jezika, može se primetiti da govori samo kada mu je to naloženo ili kada mu se postavi određeno pitanje, ali ne kada je nešto potrebno ili je uznemireno. Kako bi se promovisala spontana upotreba jezika, važno je vremenom smanjivati zahteve postavljene detetu. Na primer, na početku se detetu nalaže tačno šta treba da kaže u određenoj situaciji. Nakon određenog vremena, poželjno je ublažiti ove zahteve sugerišući detetu da koristi svoje reči, čime se podstiče na individualno korišćenje jezika.
Šta ako dete uopšte ne govori? Ako govor deteta nije funkcionalan, odnosno dete uopšte ne govori, tada je korisno isprobati neke od oblika alternativne i augmentativne komunikacije (AAK) dok se ne utvrdi koja od ovih metoda je efikasna. Evo nekoliko od njih.
Komunikacijski uređaj s glasovnim izlazom: ova vrsta uređaja reprodukuje poruku kada dete pritisne dugme ili prekidač. Postoje jednostavniji modeli koji na jedan pritisak reprodukuju samo jednu poruku, ali i oni sa osetljivim ekranom koji pružaju više opcija u zavisnosti od odabrane akcije.
Piktografska komunikacijska struktura: vrsta strukture koja deci sa autizmom čini komunikaciju konkretnijom. Na početku se može koristiti jednostavna komunikacijska tabla na kojoj dete može pokazati šta želi, ali postoji i kompleksnija struktura poput Komunikacijske strukture razmene slika (PECS).
Znakovni jezik: ova vrsta komunikacije pokazala se vrlo efikasnom kod dece sa autizmom koja imaju sposobnost fine motoričke imitacije. Deca koja su koristila znakovni jezik u nekim slučajevima su počela brže verbalno komunicirati u odnosu na decu koja ga nisu koristila.
Ne gubite nadu ako se neka od metoda ne pokaže uspešnom. U saradnji sa stručnjacima iz oblasti autističnog spektra i logopedima možete razvijati set metoda za vaše dete i pratiti njegov napredak. Ako niste sigurni odakle početi, prvi korak može biti kontaktiranje naših stručnjaka.
