Kohlbergova teorija moralnog razvoja: Kako deca uče da razlikuju dobro i loše?
Moralni razvoj predstavlja ključan aspekt psihološkog razvoja individue, a teorija Lawrencea Kohlberga iznosi složeni okvir razumevanja na koji način deca uče da razlikuju dobro od lošeg. Ova teorija, razvijena sredinom 20. veka, prostire se kroz tri nivoa i šest faza moralnog razvoja. Osvrćući se na dela Jean Piageta, Kohlberg nije samo fokusirao na moralno ponašanje, već pre na razloge zbog kojih osobe donose određene moralne odluke.
Prvi nivo: Prekonvencionalni moral
Na ovom nivou, dečiji moralni razvoj je vođen izbegavanjem kazne i ostvarivanjem lične koristi.
-
Faza 1: Orijentacija ka poslušnosti i kažnjavanju
Deca doživljavaju pravila kao fiksna i neprikosnovena. Pravilno ponašanje je ono koje izbegava kaznu. - Faza 2: Instrumentalno-relativistička orijentacija
U ovoj fazi, deca priznaju da ljudi imaju različite interese, a pravilno ponašanje definišu kao ono što zadovoljava individualne potrebe. Recipročnost je moguća, ali se shvata iz perspektive "ukoliko ti meni, onda ja tebi".
Drugi nivo: Konvencionalni moral
Na ovom nivou, očekivanja društvene grupe postaju primarna u formiranju moralnih razmišljanja.
-
Faza 3: Orijentacija ka međuljudskom ugodavanju ili “dobrom dečaku/dobroj devojčici”
Deca teže da dobiju odobrenje i izbegnu neslaganje drugih. Pravilno ponašanje je ono koje ispunjava očekivanja bliskih osoba. - Faza 4: Orijentacija ka održavanju društvenog poretka
Povećava se svest o širem društvenom sistemu, a pravila se poštuju zbog očuvanja zakona i reda. Moralna odluka je ona koja podupire zakone i autoritete.
Treći nivo: Postkonvencionalni moral
Na ovom zadnjem nivou, moralni razvoj pojedinca postaje autonomniji, oslanjajući se na principima koji transcendiraju konvencionalne društvene norme.
-
Faza 5: Pravnička orijentacija na društveni ugovor
Ovdje individue priznaju mogućnost promene zakona i pravila ukoliko oni ne služe dobrom svih. Pravila su relativna i fleksibilna ako doprinose većem dobru. - Faza 6: Orijentacija ka univerzalnim etičkim principima
Najrazvijenija faza moralnog razmišljanja, gde osoba ima unutarnje moralne principe koji su važniji od specifičnih zakona. Ovi principi uključuju pravičnost, poštovanje ljudskih prava i samosvest.
Ova teorijska osnova može biti izuzetno korisna u različitim oblastima defektologije, obrazovanja i terapije, jer pomaže stručnjacima da razumeju kako se moral razvija i kako se može intervenisati u određenim faza razvoja da bi se podržao zdrav moralni razvoj.
Često postavljana pitanja
P1: Da li je Kohlbergova teorija univerzalna?
O1: Kohlbergova teorija ima široke implikacije i mnogi je smatraju relevantnom širom sveta, ali kritike ukazuju na to da može reflektovati zapadnocentrični pogled na moralni razvoj. Neki kritičari tvrde da teorija previđa ulogu kolektivističkih vrednosti koje su prisutnije u nekim nezapadnim društvima.
P2: Kako se može primeniti Kohlbergova teorija u obrazovanju?
O2: U obrazovnom kontekstu, Kohlbergova teorija se može koristiti da se razvije kurikulum koji podstiče učenike da kritički razmišljaju o moralnim dilemama. To može pomoći učenicima da pređu na više nivoe moralnog razumevanja kroz diskusije, debate i analize slučajeva.
P3: Da li deca mogu preskakati faze u Kohlbergovoj teoriji?
O3: Prema Kohlbergu, faze su sekvencijalne i svaka faza gradi osnovu za sledeću. Međutim, neka deca možda pokažu znake viših nivoa razmišljanja u određenim situacijama, ali generalno se očekuje da prate redosled faza kako bi potpuno razvila svoje moralno razmišljanje.
